Recent Posts

Ukradeno blago-priča iz Sandžaka

Ukradeno blago-priča iz Sandžaka

U stara vremena živeo u jednom selu neki domaćin koji je imao tri sina. Živjeli su složno i srećno i stekli veliki imetak. Kad se primaklo vrijeme da se svijet mijenja, ihtijar pozove svoje sinove i reče him:

,,Sinovi moji! Vi i sami vidite da sam ostario i da sam putnik za taj svijet. Nego, hoću da vam kažem da sam ja nešto od imanja naslijedio od svoga oca, nešto stekao sam, a nešto i uz vašu pomoć. Jedan ćup zlata sam zakopao ispod kućnog praga. Ako me smrt prigrabi, to zlato ćete podijeliti na tri jednaka dijela, kao i svu ostalu imovinu”.

Nedugo posle toga, ihtijar umrije. Sinove beše sramota da odmah pominju ćup sa zlatom, pa prođe podosta vremena dok oni odlučiše da jednoga dana izvade ćup i podijele blago.

Kad izvadiše ćup, zaprepastiše se videvši da je ćup prazan-samo nekoliko zlatnika džirika po dnu. Braća se prijekorno pogledaše, ali niko ništa ne mogaše da kaže.

Znali su da je jedan od njih ukrao blago. Dugo su razmišljali ne znajući šta da urade.

Najzad odlučiše da odu kod kadije i da njemu sve ispričaju, nebi li him on pomogao da pronađu hajduka. Braća se opremiše i odoše kod kadije pa mu sve po redu ispričaše.

Pošto se malo odmoriše i okrijepiše, kadija poče: ,,Ispričaću vam jednu priču koju sam davno čuo, a posle ćemo porazgovarati o vašem ukradenom blagu. Evo te priče: Ašikovali dvoje mlado, ali nije bila sudbina da se uzmu. Devojka je isprošena za drugoga. Na zadnjem sastanku zamoli momak djevojku da mu ispuni jednu želju. ,,Da čujem kakva je to želja”, reče devojka, ,,pa ću ti reći da li ti je mogu ispuniti”. Momak reče: ,,Pošto nije bila sudbina da budeš moja, želeo bih da te zadnji put vidim namještenu, okićenu i odevenu za đerdek”. Devojka mu dade besu da će mu tu želju ispuniti. Brzo je došao dan svadbe. Stigoše svatovi i uz bogatu gozbu, pjesmu i svirku odvedoše djevojku. I dok se u mladoženjinoj kući veselilo, djevojci je samo jedno bilo na umu: kako da ispuni datu besu. Kad dođe vrijeme da se mladi svedu u đerdek, žene izađoše iz nevestine sobe a momka dovedoše i uz pesmu i šalu odguraše kod neveste. Pošto, po običaju, malo večeraše i počeše se spremati da legnu, djevojka pade na koljena pred momkom i stade mu govoriti i o svom nesuđenom i o obećanju koje mu je dala. Zamoli ga Bogom i božjim hatarom da je pusti da se zadnji put sa njim vidi, a ona će mu se vratiti netaknuta. Muž se duboko zamisli pred važnom odlukom i najzad odluči da je pusti da ode. Djevojka ode, vidi se sa momkom, on se zahvali i njoj i mužu što je pustio i isprati je poželivši joj sreću. Na putu je iznenada sretne hajduk. Kad je ugleda u skupocenom ruhu, okićenu zlatom i dragim kamenjem, obradova se što mu se nenadano dala prilika da se bez muke dočepa bogatoga plijena. No, kad ču njenu priču i njenu molbu da je u ime Boga i božjega hatara pusti, on se sažali i pusti je da ode isprativši je do mladoženjine kuće. Kad mladoženja vide da mu se nevjesta vratila nedirnuta, obradova se, zahvaljujući i njoj, i nesuđenom momku i hajduku što su pokazali veliko junaštvo i poštenje, te nastaviše da žive srećni i zadovoljni do kraja života”.

Braća su pažljivo slušala ovu čudnu priču o sudbini mlade djevojke, njenog nesuđenog momka i mladoženje.

,,A sada”, reče kadija kad završi priču, ,,treba da mi odgovorite na jedno pitanje: koji od ove trojice ljudi je bio najveći junak? Da li momak koji je imao priliku da zgrabi voljenu djevojku koja mu je sama došla onako doterana i lijepa kao vila, ili hajduk koji je lakše nego ikad mogao da dođe do bogatog plijena ali to nije učinio, ili mladoženja koji je riskirao svoju čast i obraz i na povjerenje pustio ženu iz đerdeka da ode i vidi se sa bivšim momkom? ”

Mlad i neiskusan, prvi se javi najmlađi brat i reče: ,,Vala,efendija, najveći junak je onaj momak što je pustio voljenu djevojku, koja mu je sama došla, da se vrati mužu. Aferim mu na poštenju i junaštvu!

” Na to će najstariji brat: Najveći junak je mladoženja! Ko bi pustio svoju prelijepu ženu iz đerdeka na sastanak sa drugim čovjekom? To može samo veliki junak”!

” ,A ti”, obrati se kadija srednjem bratu, ,,šta ti misliš, koji je najveći junak”?

” Pa, čestiti kadija, ja mislim da je najveći junak bio onaj hajduk! Ko bi na njegovom mjestu propustio takvu priliku? Mogao je, bez muke, da se dokopa velikog bogastva. Samo da pruži ruku, i … ”

Pošto sasluša svu trojicu, kadija mirno reče: ,,A sada, prijatelji moji, idite serbes svojoj kući i složno, bratski živite kao i do sada, kako vas je i otac savetovao. A ti, obrati se srednjem bratu, da vratiš ono blago koje si sakrio, te ga bratski podijelite. Braća će ti oprostiti. ”

I tako, braća se zahvališe kadiji pa srećni i zadovoljni odoše svojoj kući i nastaviše da žive složno i bratski do kraja života.

Zabeležio: Besim Curić narator: Zaim Jusović, selo Pružanj

Ilustracije i fotografija -Hajrudin Lule Mekić

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net