Recent Posts

PROMUĆKAJ NOVU GODINU

PROMUĆKAJ NOVU GODINU

Izraženih podočnjaka i čupave kose, sedela je tik uz prozor i između dva zalogaja piletine i omiljenog gaziranog pića, osetila pogled koji je dolazio od susednog stola.

– Eskjuzmi, spik ingliš? – pitao je crnomanjasti dečko, njenih godina. Začuđena, potvrdno je klimnula glavom.

– Aj džas vontid tu sej – smajl! Jur rili veri bjuriful! Ju mast tu smajl. – rekao je, pa se na jednako lošem engleskom izvinio na uznemiravanju i udaljio od njenog stola, bacivši pogled, verovatno da vidi da li se smeje. I nasmejala se, zbunjeno, iznenađeno.

Nekoliko sati kasnije, ozbiljno sam se zapitala: Da li smo stvarno do toga došli, da ne možemo da se opustimo pri kontaktu sa strancem, jer očekujemo da svi nešto traže, iznuđuju i uvaljuju? Pre nego lepu reč, očekujemo da će nam ponuditi švercovane proizvode, ili zatražiti novac za nepostojećeg bolesnog srodnika ili 20 dinara za pomfrit.

S druge strane… Kada si ti poslednji put zastao da pomaziš nečijeg psa na ulici? Da pomogneš nekom da pređe ulicu? Kada si poslednji put nepoznatoj osobi pridržao vrata, ili rekao „hvala“ za pridržana vrata, ili „izvini“ što tvoja poveća torba gurka osobu do tebe u prevozu? Kada si poslednji put zastao da saslušaš priču čoveka koji na minusu na ulici prodaje novine, jer od toga živi? Kada si poslednji put umesto skupocenog poklona na jedvite jade kupljenog dao pismo, u ručno izrađenoj koverti, neotkucano, pisano penkalom? Kada si se poslednji put obradovao takvom poklonu?

Znaš, znam da živimo u 21. veku, ali ne znam zašto to podrazumeva otuđivanje, survavanje empatije, gledanje isključivo ispred sebe i vešto zaobilaženje svega što se pored nas dešava, a što vapi za našom pažnjom.

Znaš, to što imaš unutra, to se zove srce. Ono treba da greje kad je hladno. Da te oživi kad se nehotice mehanizuješ i hiberniraš. Da nažvrlja crtež kad počneš da se previše oslanjaš na lenjir. Da ugreje i promućka krv koja se sledi na minusu.

Znaš, nemoj da uđeš u Novu godinu zamrznut.

Uradi nešto – za sebe, za druge.

Promućkaj srce.

Promućkaj Novu godinu.

I pokloni u njoj više osmeha. Jer to je rili veri bjuriful.

 Autorka: Milica Stanisavljević

preuzeto sa bloga crna ovca

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net