Recent Posts

Senči i buđenje

Senči i buđenje

Pričala mi je:” Izašla sam pred vrata. To je bio poštar, čovjek koji je znao da nas je babo napustio, ali hud nije znao da su nas lagali da je mrtav. Bio je sretan i uzbuđen. Rekao mi je da ima najljepši poklon na svijetu za mene, da je gledao priredbu i da je on danas moja Dobra Vila.

Pitala sam šta je, on je rekao da je super iznenađenje i izvadio čestitku.

Bila je sa bojama zlata i crvene boje dosta je bilo. Na njoj ogromna glava Deda Mraza.Prvi put sam tada vidjela čestitku. Bila je adresirana na mamu. Pisalo je: DRAGA MOJA DJECO SVE NAJLJEPŠE U NOVOJ GODINI ŽELI VAM VAŠ BABO ISMET. SULEJMANE ČUVAJ SESTRU. VOLI VAS BABO.

Kada sam to pročitala počela sam prvo da se tresem, a onda sve oko mene da se vrti. Odjednom mi je postalo hladno. Sljedeće čega se sjećam bila je zabrinuta majka koja mi stavlja obloge na glavu, poštar koji govori Hajro tako mi Boga ja nisam to znao i braco koji kašlje i plače.

Tog dana se od mene nešto odvojilo. Kao da sam udarcem glavom o zid sve protresla u sebi.

Majke je bilo stid . Crvenila je u licu pred rođenom djecom. Stidila se oca koji se u nekoj kafani u Beču u polupijanom stanju sjetio svoje voljene djece, pa odlučio da im zaželi puno sreće i da kaže bratu da me čuva.

Kao da je zaboravio da je mrtav za svoju djecu. I bio je do tada, ali od toga dana je bio življi nego iko koga sam poznavala.

Majka nam je onda sve ispričala.

Tada su počele da mi se slažu kockice u glavi. Zašto nemamo penziju ako nemamo babe, zašto majka izviruje na prozor kada poštar dođe u selo, zašto me uičiteljica tužno gleda? I zbog čega odrasli naglo zaćute ako braco i ja iznenada uđemo u sobu?

Poštara, i ako sam bila dijete i to nisam doživljavala na pravi načim, nisam mrzila. Čak mi je postao drag. Drag što je prekinuo lanac laži u koji smo bili okovani, što se od tada govorilo otvoreno u kući u svemu, što smo mogli naglas da razmišljamo bez stida, Senči i buđenje

Majku nisam osuđivala, čak sam je još više žalila, a i voljela samim tim.

Čestitku nije bacila.

To mi je bilo čudno. Samo je s uzdahom rekla da se on nikada neće vratiti jer nju nije ni pomenuo. Braco je rekao da hoće jer tu stoji i njeno ime pokazujući na adresu.

Majka se sa gorčinom osmjehnula i rekla da adresu nije zaboravio.

Uh, od tada sam stalno mislila na njega, maštala kako dolazi kući sa koferima punim haljinica, lakovanih cipelica, igračaka za mene i brata.Od tada ne volim praznike.

To veče štrudlu nismo ni probali, pita se ohladila, a brat je kašljao i dobio temperaturu. Ja sam bila u groznici čitavu tu noć. Samo je majka sa čestitkom u ruci budna dočekala Novu Godinu i poljubila nas kada su se kazaljke poklopile”…

Senči i buđenje.

Za portal ibalkan.net iz Jablanice Piše- Zineta Kadić Džafić

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net