Recent Posts

KAFA, ONA OKO PODNE

KAFA, ONA OKO PODNE

1467369_546059428805336_1115073477_nGledam ih. U zbiru 145 godina,mašala. Sutra pune 53 godine braka, malo li je ? Vidi čuda, smiju se na tu činjenicu ili bolje da kažem , na tu istinu. Aferim, nit je malo, nit je lako al’ oni su dočekali.
Neka, nek traju. Dobri su ovako u paru, baš dobri.
Moji roditelji.
Leden vjetar nad Metropolom. Kažu ”od vakta je” a meni nakad nije vrijeme za zahlađenje. Jedino dobro od nadolazečih kratkih dana i dugih noći je to što se naspavam. Ne mogu vala do neke dobi gledati ono silno nasilje što nam ga konstantno prikazuju na TV-u iz noći u noć.

Poželim ponekad pogledati neki lagan, ljubavni film. Film bez krvi, razbijenih glava,krpe u ustima , špage oko ruku i nogu. A da budem iskrena, poželjela sam i one kratke reklame za higijenske uloške, deterdžente za veš i podravkine juhice od hore. Pun mi kufer ovih ”besplatnih” operatera koji guše, dave, ubijaju ponudom. Pun mi kufer reklama za mob. telefone i telefoniju. Em su reklame glupe, em su preduge em mi je jednostavno dostaaaaa !!!
Vratite nam Ariel, Veniš i ”krilca” sa četiri, pet ili više kapljica.
Šta li je sa onim likom što je nedavno usmrtio dvije djevojke na pješačkom prelazu ? Uj’o vuk magarca, niko ništa ne javlja. Žalosno.
Zdrav insan ima hiljadu želja a bolestan hmmm. Kažu ljudi da bolestan insan ima samo jednu a ja bih rekla hiljadu i jednu.
Prije par dana mi dobar drug reče da ima rak. Nisam imala šta da mu kažem na tu vijest. Da budem iskrena nisam se ni naježila. Nisam ga pokušala ni utješiti. Sva logika ovog svijeta se u meni probudila u trenutku saznanja. Šta je već poduzeo i šta će još poduzeti. On još navede nekoliko stvari koje ima obaviti ”samo da ovo prođe”. Eto dokle smo dogurali u svojoj stvarnosti, čak i najtežu bolest smo počeli nazivati sa ”ovo”.
Jesmol’ to postali hladniji, možda smo čak i monstrumi . Ili smo jednostavno navikli na loše vijesti, pa kad nam se desi nešto lijepo onda nam je tri puta ljepše. Barem meni je tako.
Jutros u avliji ugledah nekoliko neobičnih ptica, pa se obradovah što su tu, što je to znak da je priroda u okruženju još uvijek zdrava i pitoma. Obradovah se pticama više nego nekim krupnim, skupim i močnim stvarima koje me okružuju.
Ma nismo mi ni hladni, ni monstrumi ni naviknuti. Mi smo samo hrabri, hrabri do nema dalje.

No . hajmo mi sad uz osmijeh krivu liniju koja toliko toga može da ispravi, predeverat ovaj ostatak dana današnjeg, novembra tekućeg ljeta gospodnjeg. Danas budite nekom dobra vijest. Razmislite o tome koga to več dugo čekate da vam se javi. Sjetite se nekog koga ste željkni samo zarad one glupe ”e vala neću opet, ja sam zadnja zvala”. Javite se i uživajte u iznenađenju, oduševljenju i zahvalnosti sa druge strane. Odkud vi znate gdje se krije sevap, pa niste vi Kreator svjetova.

Volite i pustite da vas neko voli onako kako to najbolje zna i umije…a ja … ja volim sve

Ekskluzivno za portal ibalkan.net Piše: Erna Dervišić

 cafe-turc

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net