Recent Posts

NAJLAKŠE ZA ZIJANIT

NAJLAKŠE ZA ZIJANIT

14469473_652985064861086_2774842255109558439_n

Da mi nije onog mog naleta, Muteta ne bi ni znao šta ovaj naš narod sve devera. Allahselamet.
Veli mi neki dan: Moj Uzeire, prije je život bio zafrkancija. I onda si moro zapet da bi šta zaradio, al je bilo i šege pa sve lakše bilo.
Ima u tebe i sad šege, moj Mujo, ko ti brani.
Ne brani mi niko, moj Uzeire, al raji ništa više nije smiješno ni zabremedet. Probam ih nasmijat, bacim im koju foru od birvaktile, a on blehne ume ko da čeka da nastavim. Prošo bi se vala i šege kad niko ne konta. Prije je bilo drugačije.
Znao sam sa jednom forom zabavljat i mušterije i sebe po čitav dan. Kad padne kiše, kažem mušteriji da mi je šupalj pod i gdje god naletim na lokvu dignem noge a mušterija zamnom dok ne skonta. Ne pamtim da mi je iko ikad zahatorio il se naljutio. Ljudi se nasmiju i odoše za svojim poslom.
Jest vallahi, prije se znalo i za smijeh i za šala. U današnji vakat samo bulje u one telefone i smiju su drugima, kako je ko pao, slomio nogu, kičmu…crkoše od šege.
I ovaj život stego, moj Uzeire, što no ti kažeš, narod zino za Dunjalikom pa niko nikog ne gleda. Neki dan mi uđe žena kod bolnice i sjede. Reko, ne taksiram. Veli ona, haj Bog ti dao neću daleko, a nemam snage da hodam. Haj reko odvuću je, usput mi je, al odo prvo na pumpu.
Veli mi ona, kućeš tamo, nemam ti ja para da se vozikam okolo. Reko nema veze, kuća časti.
Kad ona na mene, moj Uzeire: Šta ćeš me čašćavat, nisam ti ja za sadake, ja sam samo bolesna žena, idem na zračenje, Bog zna nije mi puno ostalo, osim ovo malo ponosa i dostojanstva, a ti hoćeš i to da mi uzmeš. Sram te bilo. Imam samo dvije i po marke, liječenje je skupo, a ne mogu da hodam poslije zračenja.
Nema veze, gospođo, daćete kolko imate, samo da svratim na pumpu.. Počnem se vadit. A ona ne prestaje.
Daj ti meni tvoj broj telefona i adresu. Čim budem imala pare ja ću tebi platiti. Neću da mi niko uzima dostojanstvo za pet maraka. Samo mi je to još ostalo.
Odbacim ja nju i nisam mogo danima o njoj prestat kontat. Sve dok me nije nazvala. Veli, nabavila sam pare, moram ti ih dat.
I uzeli, moj Mujo.
Jašta radi, moj Uzeire, moro sam. Al sam je uspio premuntat da je svaki put vozim na zračenje i kući. Jedva je pristala.
Nek si moj Mujo, sevap ti je, a i ta hanuma je sačuvala ono što je najlakše na ovom vaktu zijanit. Aferim!

Autor: Uzeir Hadžibeg

emina-2

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net