Recent Posts

EMINOVICA

EMINOVICA

13164360_590604461099147_1449553463108135440_n

Nejma više starijeh insana.
U ovoj mojoj mahali ostala samo mala raja. Jes’ da su se savili do zemlje i nosaju šćapove, al’ će za mene vazdan ostat’ mala raja, baš ko i ja, ovaj, Uzeir Hadžibeg za dedu Emina iz gornje mahale.
Fata se spremila na tevhid, čak na Goricu, reko’: – Ode ja Bome u Emina da malo prodivanimo.
– Znadem ja što ti ideš u Emina, ne mereš iz njeg’ riječ izvuć’, a Eminovca plaho umije muhabetit’, imal’ išta gore od pametna ženska, uh ,uh, uh, veli Fata.
Bome, ima Fata pravo.
I kad se dobro našutim sa Eminom, onda se naslušam Eminovce.
‘Vako će ti Eminovca meni: – Sine, nikad nisam ni u bašču izašla kratkije rukava, a bilo je vrelije dana, da zemlja gori, a i nek’ nisam valahi, sad mi je drago, ostarila bi i tako i tako. Nekad ja bila stidna, meščini draže bi mi bilo da me neko vrelom vodom polijeva neg’ da me gleda, il’, nedaj Bože fali… sad bi mu komotno zgrmila; – Šta je, šta si blehn’o u me’!?
Sa’ću ja Uzeire nama kahvu stavit’, stavila mlijeko na špore’, pa rek’o da se malo ufati kajmaka, pa da nam malo zakajmačim.
– Nemoj ga vala meni turat’, ja ću ‘nako.
– Uzmirisala se ona kahva, a Emin se zalijepio za onaj pendžer, natak’o cigaru na džibuk i nije’ne. Samo ponekad kašljucne, k’o biva da nam da do znanja da je i on tu i da nas sluša. Sine, prije su žene plaho poštovale ljude, znao se red. Nije dijete za sofrom smjelo prvo pružit ruku, dok najstariji ne otpočne. Nije se za sofru sjedalo brez kape i mahrame. Nek’ su se ove žene malo nadigle, al’ brate, prećeruju. Ne kaže se džabe, da neće kijamet dok ne zavlada ženski vakat.
– I tako taj vakat, Eminovca divani, a Emin kašljuca, nas i ne gleda, pogled mu se muti, neđi u daljine, a ja je slušam, otvorenih usta, baš ko što sam nekad moju nanu Subhiju, a duša mi se puni starim vremenima i uzdišem.

Vratim se kući, dojde Fata ljuta k’o lepir, a zuji k’o ‘čela, ko i svaki put će ti name:
– Uzeire, zaklinjem te svim i svačim, ako ja preselim prije tebe nemoj mi, Allahati pravit’ ni tevhida nit šta drugo… Eto kad sam te zaklela!

Iz knjige “Hadžibeg ” 2015

Autor: Uzeir Hadžibeg

emina

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net