Recent Posts

ZNANJE A KORISTI NEJMA

ZNANJE A KORISTI NEJMA

13164484_593467800812813_4970867441090470033_n

Znate li vi onog mog ahbaba Hazima? Bezbeli da znate.
Rano oš’o u pemziju i samo hoda po sokaku i nosa šah pod miškom ne bil’ naš’o žrtvu da odigra koju partiju. Kako dojde ovaj novi vakat i svi zamandališe avlije, nestade i Hazima. Reko’, šta bi s čo’jeka. Nisam to ni pomislio kako treba, kad eto ti Hazima na sabahu u mene i moreš mislit’, nosi šah pod rukom.
Meni se smrklo, a bome i Fati, znamo kad Hazim donese šah neće šale otić’.
– Bujrum Hazimaga, k’o u svoju kuću, samo se nisi treb’o zahmetit’ s tim šahom, znaš da ja to ne begenišem.
U mene rahmetli babo volio igrat’ šaha, a nama nije bilo ništa mrže neg’ kad bi mu dođi jaran Hakija da razbace koju partiju. Ko hercegovci, moj brate pa motali naku škiju što him je maksuz donosio Ivica iz Čitluka u kutijama od košulja.. Oni bi ti zasjedi taj vakat, a od dima cigara nisi mog,o ni u ganjku ostat’,a kamo li do njih doć’. Kolje onaj dim i za oči i za grlo.
I šta rade?
Igraju šah, zalijepe onaj cigar za donju usnu i klepaju pjesme po taj vakat:
– Kad si mi tako plah,evo tebi jedan šah.
– Znam te puško kad si pištolj bila!
– Da si mi k’o brat, evo tebi jedan mat.
– Taknuto – maknuto, taknuto – maknuto…
Kad bi mi dođi da ga šta pitamo, nit’ nas je čuo nit’ vidio, tolko bi se unesi u onu igru.
-Babo, daj mi stoju, da kupim pletenicu?
– Kad dobiješ peticu, kupićeš pletenicu!
I onda bi obadva, uglas ponavljaj, dok mi ne odemo il’ dok him šta drugo ne naumpadne.
Sa Hazimom moreš il’ igrat šah il’ slušat’ njegove poslovice, k’o biva, narodne mudrosti što hin izbacuje k’o iz rukava.
Reko’, haj da probam popričat’, bolje mi je to neg’ šaha igrat’.
– Naj ti je gore, moj dobri Hazime, kad pripovjedaš ljudima i svi te slušaju, k’o biva, pretvorili se u uho i ti kontaš svi te razumiju, a kasnije ispade da te razumio jal’ jedan, jal’ nijedan, ‘nako kako si ti hotio da him rekneš, a ostali po svom, kako kome paše.
– Jest, moj Uzeire, bolje se okliznut’ nogom, neg’ jezikom. A moraš besjedit’, moj Hadžibeže, ne more to u tebi čekat’, k’o što ne more čekat’ ni kahva nalivena, a ni žena otkrivena. Mora se znat’ ko malter mješa, a ko drži visak. Beg ja Beg ti, ko će vodu nosit’.“
Bome ga je ne razumjedo’, a ne smjedo’ pitat’ da ne ispadnem blento.
Reko’: – Kako ti onaj sin, jel’ se snaš’o tamo u Ameriki?
– Bezbeli da se snaš’o k’o i svi naši, brez jezika si tamo ništa, a s jezikom duplo golo. Bolje je bit’ u Bosni pod zemljom, neg’ tamo na zemlji. Čiji hljeb jedeš, njegovu pjesmu pjevaš. Beli su ga doveli u suru. A ja mu reko’: „Nemoj ti za njima plaho pristajat’“, a on jopet.
Reko’, hajmo mi jednu šaha razbacit’!
Kontam, bolje mi je i šaha s njim neg’ ga slušat’ i dumat’ šta je hotio rijet. I on ti namah poče one figure slagat’.
Srećom, nije ni do Ikendije, kad je vidio da ja ne umijem i da me more matirat’ u tri poteza, skupi one figure i ode.
Gledam ja za njim i nešto mi ga bi žao. Nije ni u onaj vakat plaho paso, a u ovom da ti i ne govorim. Znao je bukadar narodnih mudrosti, al’ ih nije znao primjenit’, što bi rekli u nas:
“Sačuvaj me Bože od znanja od kojeg koristi nejma“.

Iz knjige Hadžibeg 2015.

Autor: Uzeir Hadžibeg

13177247_595556917270568_430903040316642799_n

 

http://ibalkan.net/

 

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net