Recent Posts

KAKO SAM POSTAO NACIONALISTA

KAKO SAM POSTAO NACIONALISTA

cetnici_BanjaLuka_sarajevo-x_625

Gradjevinska škola u Banjaluci je bila provokacija za oko. Sivi blok vojne kasarne…takav opis joj najbolje sjeda. Jedina dobra strana te škole je bila što se naslanjala na veliki park. Par Mladena Stojanovića, bi oaza zelenila i debele hladovine. U njemu smo slatko gugutali u cvijetu mladosti. Tog kobnog dana, sastavilo sunce i odozgo i odozdo. Sija – tuče. U mislima mi Vrbas a ja na putu za školu. Tapkam tako mrzovoljno…a misli, misli nikako ukorak samnom.

Učiona ko učiona. U razredu par štrebera s galvom u torbi i ja s pogledom kroz prozor. Dan je bio za sve, samo ne za školu. Kako sam sjedio u prvoj klupi, profesorica mi je lako mogla čitati pogled. Ja prisutan, on odsutan.
Čas srpsko – hrvatskog jezika, profesorica omalena s cvikama, al hujali. Mensčini da se zvala….Zdravka.
Reče nam šta je tema današnjeg časa….a bi to…..pjesma Oskara Daviča – SRBIJA!!!

Otvorim i pogledam. Na prvu mi se nije dopala. Golemaaaa!!!! Ništa to s pjesmom nije imalo. Kakva pjesma – roman.
Krenućemo mi s iščitavanjem, svak pomalo. Započe ja onako pjesnički ko prvi u klupi, pa nastavi drugi, iza njega treći….otegla se Srbijaaaaaaa. Ma nigdje joj kraja!!!!
Vidi profesorica da sam ja odsutan a ona, ona ko Davičo, pala u sevdah. Uživila se profesoricaaaaa, ma ko da ju je ona sastavila.
Valjda je vidjela da to mene ne dotiče a i kako bi, svako malo…Oj Srbijo medju ovom….pa oj Srbijo medju onom…
Kolutam ja očima, providno!
Već tad sam volio čitati al sam bio probirljiv. Dizao sam knjige iz biblioteke koje su bile po mom ukusu a ne po listi lektire.
Znala je to profesorica i biše njoj zanimljiva moja mišljenja al joj nije bilo drago što ja odhukujem na Srbiju.
Kako je to ona shvatila…..saznaću kasnije a kasnije uglavnom bude kasno.

a9e72f0380abb27c2410feecf5a4f601_XL-1440x564_c-660x330

Helem…piči Davičo o majčici Srbiji, ma sve pršti. Profesorica udubljena u stihove,
recituju drugari…..Oj Srbijo majčice, hej Srbijo dušice….rastepo se Oskar ko da je iz Holivuda. Ma puna učiona Srbije. Postalo potjesno.
Gledam kroz prozor, pukla zelen…aleja ko dženet, a ja sa Srbijom.
Roman, pjesmu nekako privedosmo kraju i profesorica najavi diskusiju pa ni pet ni šest, neg name.

-Ališa, reci nam šta ti mislis o ovoj pjesmi????

Jaoooooooo kud name, pa još prvog???? Mislim se ja i mislim, kako da kažem, šta da kažem????
Tišina u razredu, muha se čuje. Svi čekaju moj odgovor. Pjesma me polomila. Ko da mi je klizeći uletjela, s obje noge. Pjesma bi dosada na dosadu. To je bilo jasno ko dan.

I tako odnekud, neko iz mene progovori, ni sam ne znam ko.?????
Raspalim glasno i jasno:

-PJESMA JE NACIONALISTIČKA!!!!!!!!

Tajac! Vidim omalenu profesoricu kako me ružno gleda. Vidim da bjesni. Ko eksplodirala bi!!!!!! Puni se!
Obrve joj skaču!

-Šta si to rekao??? Nacionalistička????

Pozeleni, pa pocrveni pa jurnu kroz vrata van…..U učionici muk!!! Možes tišinu ko tortu rezati.
Ne bi je zadugo pa bahnu silovito i reče mi žestoko:

-Odmah da si otišao kod direktora na razgovor!!!!!

Ustanem i lagano, klap, klapa do pred vrata. Pokucam pa udjem tamo…… Bogoljub….čoek dva metra a nije debo! Živa istina!
Hem što je planina hem se namrštio.Gleda me, mjerka me…..tišina…
Ja opušten, malo zbunjen al opušten jer…ja nisam bio svjestan šta sam ja to zavaljao.
Direktor me upitao šta se to desilo i kako…ja mu prepričao!!!
Još me pitao za roditelje, gdje mi radi babo, majka, idem li u džamiju!!! Za tren od direktora posta policajac.
Vrlo korektno i vrlo ljubazno me primio i ispratio iz kancelarije….vraćajuci se, krenem ja nazad u učionu a s vrata me ters Zdravka vrati i naredi da čas odčekam – ispred vrata.

Tako i bi. U tom čekanju, sam sam sebe pitao od kud ispade ta riječ…NACIONALISTIČKA???
Nisam ni znao pravo značenje te riječi!!!! Al mi je ona nekako legla na tu Oskarovu Srbiju!!!!
Prvi put u životu sam je tad sastavio i priljepio uz Zdravkinu omiljenu pjesmu. Ko mi je baš tad došapnu, Bog sami zna.
Poslje toga incidenta, Zdravka me je sjekla gdje je stigla, al ja nisam bio trkač za ocjenama, pa me to i nije brinulo.

U kući nisam nikom pričao o tome a samo godinu dana kasnije, šetajuci parkom Mladena Stojanovića šokirala me masa svijeta. Na po njega bila je bina, a na bini bradat čovjek, kasnije sam saznao da je to bio Rašković.
Riječi koje je tad izgovorio a koje su parale prekrasan park razglasom su bile sljedeće:

“Braćo Srbi, svak onaj ko ima dvije krave, dužan je da jednu proda i za to para kupi pušku, trebaće Vam.”

Te riječi su mi zvonile u ušima. Izgledalo mi kao da se snima neki film u parku.
Kad sam se vratio kući…..prepričao sam babi šta sam vidio i čuo i pitao ga šta je to, šta to treba da znači????

-Nacionalizam sine, to ti je to!!!!! Reče i zanjemi, ko da nas neko prisluškuje…

Tu noć sam razmisljao o Daviču, hujali profesorici, o kravi, o puški i mom prestrašenom babi…

Ispade da sam ja postao nacionalista prije svih….. a da to nisam ni znao!!!!!!

Autor: Husein Ališa

NACIONALISTA

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net