Recent Posts

SEVDAH I HLJEB K’O DUŠA

SEVDAH I HLJEB K’O DUŠA

SEVDAH I HLJEB K'O DUŠA

HLJEB K’O DUŠA

Doš’o u nas Hike, Fata tek ispekla hljeb od šeničnog i ražovog brašna. Plaho joj se uredio, k’o duša. Haj, kaže da nešto pojedemo s ovim somunom. Odmotala vruć hljeb iz krpe, ja ga izrez’o, svak’ uze krišku, kad će ti naš Hike:
– Što se u vas vazda hljeb čuje na krpu?
– A -a, na šta će se čut dragi Hikmete, veli Fata.
Nije ona to ni izgovorila, a on se nastavi:
– Ma, ne znate vi ni kuhat’, sva vam hrana ima isti okus po vegeti, svugdje je stavljate, bilesi u pitu.
Kako nam on to reče, Fata i ja ne progovorismo ni riječi. Ode Hike ko da ništa nije ni bilo, a mi se nastavismo dumat i gledat jeno mimo drugog dok se nekom ne otme uzdah:
– Jah!
Hljeb bio k’o duša…
Jah, šta ćeš…
Čuj Vegetu u pitu, nisam mahnita, Allahselamet.
Svašta!
Ma nek je on nama živ i zdrav, rodio ga dedo.

SEVDAH

SEVDAH

Asli je onog mog Kemicu s Malte ufatio nakav kasni bubertet.
U zadnji vakat mi samo sevdiše i uzdiše.
– Moj Uzeire, kad smo se u mene Munevera i ja zabavljali, mi bi izađi, obiđi sve one kafiće, pa bi otiđi na ćevape. Ja uzmem desetku, a u mene Munevera peticu. Pojede samo tri ćevapa i mene ostavi dva. Elhamdulila. Sad kad odemo na ćevape, ja uzmen desetku, a u mene mi Munevera naruči 15 u čitav somun, sa puno luka u kajmaku i nisi rek’o ni bismila, niđe ništa u sahanu, ne treba ga ni prat’, svega ga potrala. A ima je šta, mašala, ne ureklo se. Ma nek ima,Uzeire, ja nju meščini sad više volim nego kad je samo tri ćevapa mogla pojest’.
– Šta ćeš moj Kemice, ljubav je to, a i mladi ste vi ,nema vam ni po 30 al’ u eurima..

Autor: Uzeir Hadžibeg

SEVDAH I HLJEB K'O DUŠA 1

http://ibalkan.net/

 

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net