Recent Posts

IFTAR KOD MAJKE

IFTAR KOD MAJKE

IFTAR KOD  MAJKE

Najviše na svijetu volim da jedem hljeb i sad bih vam rado uslikala komad lepine što mi je mati zamotala da ponesem…al’ nema. Pojela. Ustala od stola sita al’ čim sam sjela u auto,poderala papirnu kesu u kojoj je bila lepina i … ma znate več, Kreatore mi spram hajrom.
Kad sam prvi puta dobila ”dijagnozu” nabraja teta u bijelom šta sve ne smijem a ja u sebi molim sve svece sa olimpa da ne ubroji hljeb …dobro sam prošla, reče nemojte bijeli.
A ja plačem ko rodna godina i sve mi Spahičeve kifle pred očima.
Al’ nije to poenta ove priče.
Nekad nas je bilo mnogo više za stolom, večeras samo nas troje.
Miriše kuća a najviše na lepinu.Moja mati svaku noć, frtalj sata pred iftar iz rerne vadi lepinu, dobro posutu ćurekotom i malo je prsne vodom, zamota u čist boščaluk.
Neće onaj ters od oca kupovne, eto nakva mu žgaravica od nje bude.
A onda ,kad se napiju vode, on uzima lepinu i svakom otkine po komad…a meni se nešta stisne, pa ja zalogaj dol’ a on neće strmu da ga boguješ.
I naravno, samo su žedni, niko nije nešta posebno gladan a postili i radili cijeli dan.
Ja naravno, uredno stavljam kažiprst u usta,nakvasim ga, pa sa njim pokupim svako zrno čurekota, da mi koje ne ostane…volim ga.
A spustim pogled,t ek da im ruke posmatram…stare i opet mi zalogaj neće niz grlo.
Pa izvalim neku budaleštinu ”jedete ko komisija”,”nisam mislila otvarat kiselu, nek ima ako ko dođe”,”de dišite malo’,”nano ti ko da si iz francuske, jedeš po sat vremena”’ …oni se smiju a mene guše ona prazna mjesta za stolom…do skora nas je bilo ihihiii

lepinje

Ne štedi nana na orasima, svako veče zahlada i haman po’ kile oraha ha unutra , ha odozgo.
Nije ni čudo što kad dođe Bajram, ne znamo šta da spremimo. Hvala Kreatoru da je tako, hvala Kreatoru da nisu škrti pa kad več rade neki sebi i ugode. A oboje imaju preko sedam banki godina.
Sve je to mala maca, za ceremoniju ispijanja kafe.
Tablja i šečerluk blistaju, o šoljicama da i ne pričam. Miris kafe obuzme cijelu kuću i nema tu zorova i hinle…sve polako, po tabijatu. Ama ni kašičica se ne čuje dok mati polako miješa kafu, pa je još laganije spusti pored džezve.
Pa sipa prvo ocu, pa sebi a ja svakako pijemo onu …ma da ne lajem.
Otac lomi kocu, mati jok. I piju polako, ko da je sav rahatluk ovog dunjaluka u toj šoljici kafe.
Prave se planovi za sutra, ako Kreator da da ustanu živi i zdravi. Prepuni su volje, snage, želje, nade.
A ja, meni se brate stislo…pa me udavi…pa se vadim da me dim ujeo za oči…a mati jedva dočeka da mi prigovori za cigare.
I sve to tako u krug iz noći u noć…prelijepo nam je…samo mi žao, stare mi…a moji…a najdraži.

Onda na vratima,ponesi ovo, de stavi si i ovo, de makar jednu jabuku…nanoooo dosadna si …”neka,neće nane uvijek bit’,ponesi”…

-Eh eto de, dokusuri me mati,j esil’ imala išta pametnije za kazat ?
-Jesam
-De eto reci, pa da idem kući svojoj
-Nemoj puno pušit’,poslušaj nanu, nije nana blesava
-Dobrooooo
-Laku noć
-Laku noć, vidimo se sutra
-Nemoj kasnit’

I tako, slikala bih ja vama lepinju što mi je mati zamotala ,”ako izgladnim” al’ nema…pojela .

Ekskluzivno za portal ibalkan.net Piše: Erna Dervišić

Datule_627_344

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net