Recent Posts

Čokolada!

Čokolada 1

Čokolada!

Penjući se na isturenu tarabu ograde i držeći se objema rukama za gornju ivicu, pokušavala sam da izbacim glavu i posmatram djecu kako se igraju na ulici. Medju svim tim razbarušenim muškim glavama poznala bi smedju kosu i lice rodjaka Ede. Ganjali su neku staru loptu sa jedne strane ulice na drugu i veselo vrištali.

Tetka je čeprkala nesto oko šporeta , čistila ga. Gledala je malo u mene , malo u šporet, rondala i kukala po običaju, otvori drvenu kapiju i zovnu Edu. Skide me sa ograde i posla sa njim na ulicu,da se igram sa djecom.

Prvi put sam izašla van drvene ograde i tetkine avlije. Bila sam uzbudjena. Pratila sam Edu u stopu, plašeći se da me ne ostavi, da se ne izgubim. Hodala sam brzo, bez zastajkivanja, a on još brže, okrećući se ka meni, nadajući se da ću se vratiti kući, da ću se umoriti i prestati ga pratiti. Da ću nestati.

Nije mi se obraćao, nije razgovarao sa mnom, pravio se da nisam sa njim. Ja sam ga pratila, uvijek držeći istu udaljenost. Trčali bi uskim mahalama, Velike i Male Berkuše, Džeke . Nosili su plastične pištolje i puške i ispuštali razne zvukove koje su trebali biti slični pucanju, padali po zemlji i valjali se kao da su ranjeni, jaukajući. Uživali su u toj igri rata.

Čokolada 2

Na maloj ravnini, igrali bi lopte, dječaci. Ja bih stala uza zid kuće i gledala. Kada bi se umorila čučnula bi i skupljala sitne kamenčiće i pravila malene gomilice, stazu za mrave , pričala sa njima, grančicama ih usmjeravala. Kada bi završili sa igrom Edo bi se uputio uz sokak a ja bih potrčala za njim.

Tetka bi nas dočekala sa vrućom pitom i domaćim jogurtom i osmijehom na licu, sretna kako se fino slažemo i igramo, ko rodjak i rodica.

Gledala bi na sat i znala sam kad mala kazaljka stane na 4 a velika na 12 da moja mama dolazi. Istrčala bih u avliju i sa nestrpljenjem je čekala. I uvijek kada se kapija otvori i ugledam lice svoje mame tuga i čeznja nestanu sa mog srca. Poljubi me nježno po kosi, iz tašne izvadi dvije čokolade, za Edu i mene. Ceger pun namirnica da tetki,uz tetkino: “Ma što si to kupovala?“- “Neka. Treba.“-odgovarala bi mama.

Svoje čokolade nisam nikad jela, sakupljala sam ih u kutiju od mojih novih lakovanih cipelica i čuvala da podijelim sa sestrom. Edo bi svoju čokoladu otvorio i na tetkino uporno nagovaranje a njegovo mrzovoljno negodovanje podijelio sa mnom.

Uživala sam u njegovom pogledu kada bi shvatio da ja svoju čokoladu ne dijelim, ne jedem već je slažem sa ostalim čokoladama.

Otrčao bi svojoj mami i plačući se žalio da mu ne dam svoju čokoladu. Tetka je samo coktala i ljuto gledala a mama molila da podijelim, kupit će mi drugu. Smrknuta, teška ko zvornički kamen i mutna ko Drina, prekrstila bih ruke, odmahivala glavom i samo rekla: “Jok!“

Ekskluzivno iz Sarajeva za portal ibalkan.net. Alma Ajanović Zornić

cokolada

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net