Recent Posts

RASKORAK

RASKORAK 2

RASKORAK

Dženaza ko dženaza. Posljednje putovanje svakog od nas po ovome svijetu. Nema se tu šta reći što već rečeno nije. Tačka!
Ima oko dva mjeseca kako sam bio na jednoj. Preselio je babo od mog druga. On me opet prije desetak dana zvao da svratim. Obećam al…troje djece, sve troje u školu…plus treninzi.. . Odvedi, dovedi, posao…ma šta da kažem….život!!! Imao sam obećanje na umu i odem u nedjelju.

Najavim se fino i pravac u stan. Otvori mu žena…eto i njega na vrata, i zgrlimo se. Ja velim zašto nisam mogao ranije. Oni ko oni. Prema meni uvijek fino. Kad god došo’dobro nam došo’, vele…..a i ja dobrodošlicu osjeti…pa mi prija amaaaan!!!Obožavam kad je od srca!!!!

Upitam Alena…..šta je, da nije bolest kakva ne dao dragi Bog…on me odvoji u početku od te teme.

-De veli da ručaš, hoš šta popit, sok, čaj.?
Ja ko ja, naručim šta bilo, samo nek je slatko. Nasmijemo se!!
Nanese Alma brate svega i uze ja…jer slatko jest moj porok. Bio i ostao. I dan danas u dahu smlatim cijelu čokoladu od riže ko davno kad sam bio klinac!!!
Malo smo o sportu, djeci…u tom ce Alma sa ćerkom ko u šetnju. Kad su otišle, valjda po dogovoru…poče on sa pričom…a ja sa zagledanjem!!!

-Htio sam te Huseine pitati… nakon smrti tvoga babe…kad je tebe počelo stezati a kad popuštati u grudima? (da im dragi Allah primi dobra oprosti loša djela i podari dženet)

Alen je znao sve o mom životu i o mom babi rahmetli. Ja opet nisam znao da Alen ovako može da izgleda. U normalnoj situaciji, to vam je ters tip. Pobiti se za sekundu. I do zatvora ga je odvela ta njegova plaha narav.
Sad mi, dok ga gledam izgleda slomljeno. Ni nalik na onog frajera Alena.
Čuo sam ja njegovo pitanje ali ne mogu se oteti liku koji je ko ruševina ispred mene. Nisam htio pred ženom al sam sad nasamo, dao sebi slobode da zinem u njega i u čudu ga pitam…..

-Pa dragi Alene šta ti je? Vidi bolan na šta ličis, pola te nema.!!!Eto te ko starac. Od kud ti ti podočnjaci čovječe?

-Ma ne mogu da spavam(opsova). Uzeo sam i bolovanje al nikud ne idem. Mezar-kuća. To mi sve! Stid me nekog drugog da pitam pa se sjeti da je i tebi babo preselio. Pomisli…znaš mi možda ti reći….šta je ovo? Kakvo je ovo stanje? Kad će ovo proći, ti znas iz iskustva? Upita pa okinu u plač!!!

Gledam ga kako sad plače a na dženazi, sjećam se , Alen suze nije pustio. Kako ono ljudi kažu…ko dobro se držao! Pričao s ljudima. Pribran bio. A sad, sad suza suzu stiže! Očepio Alen, ma teku. Prolom suza!!!
Ne tješim ga ja. Neka. Meni kad se plače ja odćeifim. Biće mu lakše.
On je neko vrijeme plakao, ja sam šutio. Bio sam tu s njim al…nema ono kod mene, ma nemoj…ma nevalja…ma što.!? Sta nevalja?
Ama čovjeku se skupilo u grudima-PUSTI GA. Pričaćemo, ima se kad. Nek on prvo ODPLACE!!Tako i bi.
Sabra se Alen i vrati se meni!! Sad..znam ja vrlo dobro šta je on već dva puta pitao ali mu bježim sa odgovorom.
Jer istina je da ja suze nisam pustio za babom rahmetli. Ni tad, ni sad. Nikad! Nezgodno mi sad istinu njemu reći. Ne pari se nikako s njegovim stanjem. Šta ću, kud ću? Bi malo i zatečen, priznajem. Ne znam, mislim se sam u sebi, mogu li mu kako olakšati? Razmišljam!!!
U tom razmišljanju pobjegnem opet od pitanja…popijemo sok, otvorim malo balkon. Upitam ga za majku, kako je ona.

-Majka je dobro…svi su dobro i dobro se drže samo sam ja puko!!
Svaki dan idem na mezar! Pričam sa babom! Bojim se da nisam poludio. Sjetim se da sam to u filmovima gledao.. da ljudi pričaju s umrlim. Ismijavao sam to, sad me stiglo!!!
Jel se tebi to dešavalo?

Pitanje mi je sad zakucao u oči. Nije se imalo više kud!!
Ama znao sam ja šta je posrijedi i znao i zašto je to tako. Mnogi medju vama mogu razlog da dokuče. Nije to samo Alenova tegoba. Alenov put nije samo njegov. Mnogi su taj “put”gazili prije njega, gaze i sad i gaziće. Sve naše je već proživljeno. Sve naše je već doživljeno al džaba. Ljudi su skloni da prave iste greške. Zato nam se i historija ponavlja jer….genetika je nasljedan kod, sa svim svojim manama i vrlinama.
Odlučim da mu kažem što jest i preko moje volje! Zašto? Pa to će mu kad tad neko reći. Ja ću mu to makar biranim riječima. Na neki moj, mekši način. Manje će ga boljeti. Bolje ja, neg neko drugi!!!Tako i bi. On je pitao ja odgovarao!

Odgovorio sam mu na sva pitanja. Rekao mu zašto nisam zaplakao za ocem, zašto ne pričam sa ocem na mezaru, zašto mogu pričati o njemu sa osmjehom na licu itd itd.

Sve se to meni svelo u RASKORAK…..

Ja sam živio moj život sa mojim ocem dok je bio živ.
Alen se svadjao sa svojim ocem dok je bio živ.
Ja sam se napričao sa mojim ocem dok je bio živ.
Alen bi sad kad ga nema, pričao s njim.
Ja sam sa svojim ocem otvoreno o svemu pa i o smrti. Ona nas nije iznenadila.
Alen nije sa svojim ni o osnovnim stvarima. Smrt ga je šokirala!!!
Ja sam sa svojim ocem imao i život i drugarstvo i prekrasne uspomene.
Alen samo svadje i ratove, ko uspomene.
Proveli su haman cio zivot šuteći jer su uvijek za nešto, bili ljuti jedan na drugog!!!
Sad kad ga nema-NEMA VISE PRIČE!!!
Ja nemam grama grižnje savjesti kad je moj babo u pitanju.
Alen nema sna jer ima hiljade situacija koje je zatrovao a nema ni jedno IZVINI prema ocu a….NJEGA VIŠE NEMA!!!!

Džaba on sad na mezaru ponavlja IZVINI, IZVINI, IZVINI!!!
Kasno je!!!! A to kasno….sad kolo vodi po njegovoj glavi. Došlo po svoje!!!Kad zakasniš, ode voz!!!Al vozova ima a babo je jedan. VALJDA TA SPOZNAJA PEČE!!!!

Na kraju…SVE JE PRIZNAO, jer da se razumijemo…nije Alen glup. On je samo veliki mangup. Prema svakom pa i prema roditeljima. Nikom nije dao napred!!! Znao je on to samo nije imao hrabrosti da sam sebi kaže. Cesto mi je pričao o njihovim lošim odnosima, tad s lahkoćom sad s tegobom. Uzrečica mu je bila-ŠTA ĆE MOJ STARI MENI PRIČATI O ŽIVOTU???
Naravno da je plakao dok sam pričao i jest to bilo bolno pa i grubo ali……ne bi mu ja to sve odalamio da nisam imao i neki izlaz iz tog stanja!!

Jaranski sam mu na kraju fino tražio da me bez suza pita sljedeće
-ŠTA BI TI URADIO DA SI NA MOM MJESTU??
Boga mi
….Alen se brzo sabra i upita, tako …šta bi ko ja uradio da sam na njegovom mjestu…..??????

-E vako mangupe moj sarajevski. Sad me slušaj dobro! Svaki put, kad bi mi se pojavio nagon da idem na mezar, ja bi otišao! Al ne na mezar, već majci. Babo je rahmetli. Majka je živa. Jel tako-jest.!?
Mezar neće uteć. Pa fino majci daš što do sad nisi a što je sljeduje. Pažnje, ljubavi i poštovanja.
E sad, pošto si već jednom zabrljao, sve to UDUPLAJ jer, OSTO SI BABI DUŽAN. Jesi li? Jesi!!!
Dosta si cmizdrio. Umi se, išamaraj se, šta god i POKLONI roditelju koji je još tu s tobom, DUPLU LJUBAV!!
Popravljaj moj Alene što još popraviti možeš!!! A BABO! Pa babo će to SVE vidjeti i biće mu drago!!!

Raznježim ga na kraju pa s tim i završim. Smlatila ga opet suzama ova zadnja rečenica al neka!!!Mislim da će biti hajra!!!Prvo sam bio grub i napo’sam ga jer frajer je Alen. Ne moš’sa njim drugačije. I on napada čitav život oko sebe.
Sve su mu ko jedincu dali. Imao je sve. To valjda neke i OSILI. Ljubavi i para, ko blata. Uzimao im je samo pare, ljubav mu ko nije trebala, nit ju je uzvraćao.
“Pljuvao” je time ruku koja ga je odhranila.

Zato patnju mora okusiti i na ovom svijetu. Nema tu bježanja. Račun stigne i sveže žice u glavi za kratak spoj.
Jesi ti to bio mangup i prosipao silu, jesi?
E sad ćeš vidjeti….kako je kad STVARNA SILA zapleše po glavi!!!

Svratiću kad stignem opet…ako Bog da. Obećao sam mu doći s djecom. Ako bude pribran. Da ga malo razgovorim, nasmijem….a i Alma brate pravi najbolje kolače…..Hoću ako Bog da, otići ću, jer zanima me….
Da vidim……KOGA mi jaran obilazi?
Mezar il majku?
Šta mislite VI????

Autor: Husein Ališa

RASKORAK

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net