Recent Posts

RAHMETLI ŠERIFA

Šerifa

RAHMETLI ŠERIFA

U nas ti je običaj, odvajkad djeci nadjevat lijepa imena. Neko dobije ime po dedi neko po nani, a neko po nekom pjevaču ili pjesmi koja se tad slušala. I ko što sve dojde u modu tako sve izmoda pa ime koje je u jednom vaktu bilo lijepo u drugom se šprdaju sa njim. Baš ko kad je mene onaj maksum pito jesam li ikad bio beba, pa kad mu ja rekoh da jesam ko i svak, a on će ti meni:
Ko bi bolan dedo bebi nadio ime Uzeir.
I ko što je u nas običaj nadjevat lijepa imena, običaj je izmišljat pogrdne nadimke. Što je nadimak grdniji bolje se primi i ostane nekom za čitav život, anekom, bome i kad umre. Saš čut i kako:
Tako će ti neko dok je živ života ostat: Žvaljo, Klempo, Uho, Surla, Ćoro, Zguro, Ćopo, Prco, Kepe, Bubuleja… Mogo bi vam vako nabrajat do Aliđuna. Nejse.
Nešto mi naumpade ona sevdalinka kad onaj pjeva: Iz svoje bašće beri cvijet. Sjetih se onog mog naleta Muteta, nikad nije begeniso iz svoje bašče neg mu duša bila iz tuđe. Tako dovede Vesnu čak iz Vinkovaca, nije ti šala. Haj nek je kad se nako fino paze.
Šerifa 1Dobiše dijete i kad je ono Mute hotio djetetu nadit ime, veli meni: Uzeire, hoću da nadijem djetetu ime, a na koje god pomislim sjetim se nekog i namah mi se to ime ogadi, nego ću ja izmislit neko koje niko nema.
Nemoj, moj Mustafa, Rečeno nam je da djeci moramo nadjevat lijepa imena jer kad nas budu prozivali na sudnjem danu zvaće nas tim imenima, a ako ime nije kako je propisano nečemo ga ni čut.
Kad budu prozivali Mustafu, moj Uzeire neću ni znat da mene zovu dok mi ne viknu Mute.
Haj noste đavo, sa svačim se šprdaš.
Sjećaš li se ti Uzeire one moje strine, Rahmetli Šerife?
Sječam, jadnica, umrla je a svi su je zvali Rahmetile Šerifa, još za života.
A znaš li ti da joj je u mene Vesna dala taj nadimak?
Jok ja, odaklen ću znat.
Kad je ono ona tek došla zame, satrala se jadnica da nauči naše adete i naše riječi. Jednom bila sama sa u mene mi materom kad neko zalupa na vrata. Veli joj u mene mati: Skoči snaho, eno neko hlupa halkom, da nije kakav musafir. Vesna nije znala šta je musafir, veli meni, ja zamišljala nekog krupnog, brkatog sandžakliju kad ono na vratima neka sitna ženica pod šamijom, strina Šerifa. Vraćam se ja sa njom u kuću i hoću da kažem evo nam strine Šerife, a ja rekoh: Mašala, evo nam rahmetli Šerife.
Svekrva samo zalupa nogama, zakoluta očima i veli : Tobe jarabi tobe stakfirula. Od tad u mene Vesna izbjegava i turcizme i arabizme, a strina Šerifa, jadnica ostade rahmetli Šerifa sve dok nije alarahmetile, preselila, ima tome dvje tri godine.

Piše: Uzeir Hadžibeg

Šerifa 2

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net