Recent Posts

Legenda o jezeru 11

Legenda o jezeru 1

 

Legenda o jezeru 11

Naslonjena uz polomljenu ogradu, Mejra u rukama drži komad piletine, kida ga i baca mačkama. Vitkih tijela, visoko podignutih repova, gurale su se jedna pored druge, trljajući se oko njenih nogu, mjaukajući, predući, frkčući. Kako koji komad počne padati ka zemlji, one skoče, izviju se, dohvate ga i otrče malo dalje sa svojim ulovom.

Bosih nogu, razasute crne kose, lijepih crta lica i plavih očiju poput neba Mejra je hvatala prve  sunčeve zrake i uživala u igri  sa svojim ljubimicama. Stopala su joj upadala u vlažnu travu, mekahnu i zelenu, kvaseći joj i hladeći noge. Mejra podiže dimije, zakači donji kraj oko pasa, zakorači nogama uz staro, debelo, stablo oraha, držeći se rukama, odupre se tijelom i usprentra na prvu granu. Nasloni se leđima, prebacujući jednu nogu na jednu stranu a drugu na drugu. Podiže lijepo lice i pogleda ka nebu . Sunce se poigravalo lišćem, pilo jutarnju rosu sa njega  i izazivački namigivalo djevojčetu. Krošnja zašušti, zatreperi, lišće se iznenada  razgrnu i kroz njega proviriše dva zelena oka koja se u trenutku suziše, vrebajući svoju žrtvu,  promijeniše boju i požutiše poput zlata. Crna prilika  skoči prema Mejri, glasno zafrkta i zakači se dugim tankim kandžama za bijelu bluzu. Ona se trže, na trenutak prepade i veselo se nasmija. Crni mačak se pentrao po njoj grebući je i  predući u isto vrijeme.

„Prepade me,  Šejtane!“ – prošapta nježno, privuče ga i pomilova po glavi i ušima.

Legenda o jezeru

Ušuška ga sebi na stomak i  grudi,  pa naslonjena na deblo, vrati pogled ka nebu. Plave oči ispod gustih crnih obrva zasjaše poput safira. Coknu punim usnama, privi mačka još bliže sebi, grubo ga milujući, na šta on još glasnije zaprede, odobravajući njene pokrete.

„Viđećeš ti kad cijelo selo bude pričalo o meni! “ – tiho šapnu mačku na uho, dok  joj oči još jače zasjaše a vitkim tijelom joj prođe jeza. Crna kosa se razleti pod prstima vjetra, uplete se u orahove grane i privuče je k sebi. Mejra vrisnu od bola, trznu glavu i oslobodi se iz neželjenog zagrljaja. Na staroj grani, uvijajući se na vjetru, vijorio je dugi pramen njene  kose.

„Siđider dolje!“ – trže je majčin grubi glas.

„Šta si se natakarila na tu granu i zjalaš po vas dan!“ – škripeći zubima, namještajući šarenu šamiju, prigovara Halima svojoj kćeri.

„Da sam ‘ćela sina, njega bi i isprdila, a ne vas,  pet ‘ćeri!“ – škiljeći pogleda ka krošnji oraha pa diže mršavu, sitnu ruku u kojoj je bio malehan smotuljak.

„Čuješ li, jana? S’lazi sa te grane i nosider ovo svojoj sestri Mini u Krivac!“ – već zagalami na Mejru koja se spuštala niz stari orah.- „Ima hefta kako je tražila za đecu čaja, nešta joj slabohrana!“

Mejra uze zamotuljak, zadjenu ga za učkur dimija i zakorači na zelenu travu. Trže se i jauknu. Sjede na zemlju i prstima dohvati dugi trn koji joj se zabio u petu. Iščupa ga naglo. Na rumenom, glatkom tabanu ostade kap krvi. Crvena i vrela. Mačak skoči pored nje, priđe, liznu taban  i vrati se na drvo, mjaukajući glasno k’o da negoduje zbog Mejrinog odlaska. Ona se zakikota, pogleda ka majci koja joj baci par opanaka na zemlju. Navuče ih na bose noge , skoči  i potrča seoskim putem.

„Vid’er je!“ – gleda za njom Halima, nimalo sretna onim šta vidi  – „Iz nje svi đavli vire!“

Zagrabi iz bureta čašom vode i prosu po utabanom putu.

„Nek joj je na hajr i na dobro!“ – promrlja i čučnu uz ogradu držeći se dugim prstima za istruhle daske, poče da prebire po zelenoj travi.

Legenda o jezeru 3

Čudnog pogleda i još čudnijeg osmijeha na rumenim usnama, Mejra skrenu kroz livadu ka Brlozima. Visoka trava šibala joj je noge, petljala se u korake i usporavala je. Miris cvijeća i polen korova gušio joj je puna prsa, ubrzavao puls i mlado srce. Zadihana i rumena, na trenutak zastade, presamiti se i šakama uhvati za koljena, dišući duboko. Iznenada, iz trave se podiže visoko  tijelo i privuče je grubo dugim rukama. Obori je svom težinom na oštru travu i poklopi svojim tijelom. Mejra zavrišta. Muška ruka zatvori joj puna usta. Oči joj se raširiše, poče grčevito izvijati tijelo ne bi li se oslobodila stiska.

„Pst!“ – grubi muški glas prošapta joj na uho.

Đe’ si dosad?“  – tiho joj šaputao  dok joj ljubi čelo i oči. Polako podiže šaku, oslobađajući Mejrino lice i usne.

„Hranila mačke!“ – kikočući  mu odgovori, gledajući  u Salemove zelene oči.- „Moj mačor ima tak’e oči, ka´ tvoje!“

„ A i  zube, oštre i bijele!“- izvi vrat prema njemu nudeći ga.

Salem spusti usne na bijeli vrat a Mejra vrisnu. Livada zatreperi, puna cvijetova plavih različaka.

Na ivici šume, sakrivena među stablima jela, posmatrala su ih dva žuta oka.

Legenda o jezeru-NASTAVLJA SE

Ekskluzivno iz Sarajeva za portal ibalkan.net. Alma Ajanović Zornić

Legenda o jezeru 2

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net