Recent Posts

SVAK’ NA SVOJE MJESTO

SVAK’ NA SVOJE MJESTO

Hamid

Bili u nas, u mahali, Salih i Salihovca, plahi i pobožni ljudi i imali tri sina. Dvojica bila hairli, a onaj treći, najmlađi, Hamid, Alahselamet.
Od malehna je počeo djecu prebijat’ po mahali, otimat’ him klikere i sličice fudbalera, a bome i pare i satove. Poče ulazit’ ljudima u kuće i ukradi bi, ako ništa, kantu masla il, bestilja, a kasnije zlato i novčanike. Svi su znali da je to Hamid, al, ga niko nije prijavljiv’o miliciji da ne bi pristaj’o na muku Salihu i Salihovci koje Dragi Allah nagradi sa dva sina, pa dobro kazni sa trećim, ili hin je hotio samo bacit’ u iskušenje. Ko će znat’.
Helem, Hamid poče činit’ zijan i po drugim mahalama gdje nisu znali čiji je, i on zaglavi u prdekanu. Malo bi iziđi, pa jopet, sve dok nije dogur’o do Golog otoka zbog nake goleme krađe.
Zarati se i poče se ginut’.
Ona dvojica Salihovih hairlija poginuše u istom danu. Nasta golema tuga u mahali, a zamjeniše je još veće i gore. Nejma insana koji nije pomislio, a neko, bome, i naglas reče:
„Što nije, tobe Jarabi, uz’o onog šejtana?
Kren’o ja je’nom po humanitarnu u Mjesnu zajednicu, kad prida me nako golemo avto od onog našeg fudbalera što je igr’o u Sarajva. Otvori se pendžer i promoli se glava sa nakrivljenom beretkom i ljiljani na njojzi.
Ko će ti bit, Hamid, Salihagin.
– Meraba Uzeire, dokle?
Reko’: – Ode po humanitarnu.
– Šta će ti ta crkavica? Dođi u nas u štab, reci da te je Hamid posl’o i uzmi šta ti god treba.
– Ne treba mi ništa, moj Hamide, dosta, meni i Fati, ovo malo zejtina i riže.
– Treba li ti stan Uzeire?
– Šta će mi stan, pobogu si, kad imam svoju kuću?
– Ako ti treba stan dole u čaršiji, ti mi ga samo pokaži i ja ću ga ispraznit’ čiji god da je.
– Noste đavo i tebe i tvoj stan.
– Ovo ti je šansa Uzeire, ja da sam na tvom mjestu…
– Neka, reko’, proće i ovo i jopet će sve i svak’ doć’ na svoje mjesto.
– Pazi ti, Uzeire, kako razgovaraš sa mnom, ja sam ti komandant.
– Meni Bome nisi, haj ti za svojim poslom.
U zimu, ’93.kažu, Hamid jope u prdekani, čeka suđenje. Ubio kažu nekog političara zbog stana. Otad o njemu ni habera. Sve do neki dan.
Ja niz Kovače, kad sam ono kren’o kod Novalija po onu almasli granu, kad me neko zove. Pogledam u onoj Midinoj avtopraonici nakav ćo’jek stoji s onim šlaufom i bulji u me’. Pogledam malo bolje kad Hamid Salihov se iskezio. Pomislih, namah: „Neće ni Dragi Allah svašta sebi, neg’ nam ostavi ovaj poganluk da nam bidne još teže na ovom Dunjaluku“.
Šta , reko’, tu radiš?
– Vidiš, perem avta.
– Peri, peri. Reko’ li ti ja da će svak’ doć’ na svoje mjesto.
Nije mi odgovorio, samo se okrenu i nastavi prat’ ono avto u Midinoj avtopraonici.
Kako mu ono reko’, namah pomislih:
„More bit’ da je samo blentavi Hamid leg’o na svoje mjesto, a ovi malo mudriji i danas danile sjede na tuđim mjestima i beru tuđu nafaku, ko će ga znat?“

Iz knjige Hadžibeg Sarajevo 2015.

Piše: Uzeir Hadžibeg

????????????????????????????????????

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net