Recent Posts

SVOJGUZI

hadzibegova avlija1

SVOJGUZI

Nije ti šala, dojde onaj Salem opet s onim svojim crnim avtom, pravo meni na vrata i veli: Vodim vas u nas da vidite kako smo se smjestili i kako se diše gore na planini.
Reko, nejmamo mi kad, more bit nam Hamo dojde sa djecom.
Nek dođe, Uzeire, zovnućemo i njih ako dođu.
Haj, reko, kad je tako.
U Sarajvu je vazdan bilo magle i biće. Kad počeše pravit fabrike ona se magla zapogani i nisi mogo bez šala preko usta izić iz kuće. Na onom šalu nejma šta nejma, Ufati se nakog poganluka nemereš ga u tri vode isprat.
A narod ko narod, kaka god nevolja udari po njem on se brani šegom. Ha se ona pogana magla spusti kad nekog pitaš za zdravlje odgovori ti: Prde Mahmut nemere se dahnut.
Jenom ja tako odgovorih onoj Zejni iz Donje mahale kad ce ti ona meni: Kako bi tebi bilo, Uzeire da tvoja Fata prdi. Nisam ni znao da joj se cojek zove Mahmut.
Nejse.
Vozimo se mi kroz šeher u onoj Salemovoj limuzini, baš ko Tito i Jovanka birvaktile, a u mene mi Fati drago, samo što nije oškrinula onaj pendžer da maše narodu.I da ga je oškrinula ne bi imala rašta mahat. Ne vidiš prst pred okom a kamo li insana.
Reko, šta je ovo moj Saleme, niđi fabrike a jopet ovaj poganluk?
Sve se to može riješit moj Uzeire, sad će mo mi na prvom sastanku iznijet tu problematiku.
A moj Saleme, niste je još ni iznijeli a djeca nam se pogušiše.
Moja se Boga mi ne guše, dok je ovog smoga ja njih gore na planinu, ne idu ni uškolu, neg im dolazi učiteljica gore u nas da ih uči.Sad ćemo za praznike u Dubaji nek se malo isunčaju.
Slušam ga ja i kontam: A šta će naša djeca, pogušit se, bezbeli.Ne reko mu ništa a on ko da je čuo šta mislim, veli: Sad ti je tako moj Uzeire, ko je sposoban i ko se snašo njemu ni smog ništa ne može.
Može dragi Allah, veli u mene mi Fata, a on se napravio ko da ne čuje.
Ukaza se ona ploča i na njoj piše Trnovo. Nisam bio na ovoj strani, mešcini od šeset sedme kad su me zadnji put dizali u rezervu u Lukavicu. Kad se ispešmo gore, ko da smo se u avijonu digli iznad oblaka. Haman jarabi ljepote. Sunce sija ko tepsija, a dole ne vidiš šehera sav se zavio u crno.Dejčići, Dujmoviči a između Salemov Dženetski vrt, bilesi potok protiče kroz njeg.Nisam mogo ni sanjat da vako nešto ima na Dunjaluku, a kamo li u nas. Jazuk da insan nemere uživat u ovoj ljepoti jer meni sve pred očima onaj Salem od birvaktile;s rukama u džepovima dofaća s jezikom skorenu slinu sa gubice.
Znaš li ti Uzeire što tebe narod voli?
Jok ja moj Saleme, odaklen ću znat.
U nas ti je u Bosni u svim mahalama i selima vazda bio neki mudri dedo koji je pripovjedao o našim adetima i prenosio ih omladini. Sad više nema tih deda, il ih još negdje ima ali ih niko više ne sluša.Sad su ti starci, što ti kažeš, više zinuli za Dunjalukom neg omladina. I ko će ti, moj Uzeire cijenit i uvažavati nekog našeg akademika kad on gleda samo sebi, da zamuti i profitira. Džaba mu i francuzica i fes kad ga je narod provalio ko svojguza.Ne pije to vode.
Što to ti meni govoriš, moj Saleme, ko da ja nejmam i svojih problema.
Tebi narod vjeruje Uzeire, i zato te čitaju. Ima boljih pisaca od tebe al im narod ne vjeruje, jer znaju kakvi su.Nego se ti privi uz nas pa da imaš kakvog hajra i nafake, a i mi s tobom.
Znaš šta Saleme, noste đavo, i tebe i vas kad ste taki naopaki, neg ti mene vozi odakle si me i dovezo, znao sam ja da nemere bit Dženeta na Dunjaluku a kamo li u nas, sve dok neko ne zakuka. Radije ću se dole s narodom gušit u onom poganluku neg s vama tikve sadit pod stare dane. Sad je meni jasno što ti vazdan govoriš mi.
Kako hoćeš Uzeire, sve je do tebe, pametnom ne treba dvaput govoriti.
Hajmo, reko, ženo, doće nam Hamo s djecom.
Bome ja neću, šta si se nadigo nismo ni sjeli, veli Fata, vidi ovog rahatluka, pravi Dženet na Dunjaluku.
Neka tebe u ovom njihovom Dženetu, a ja odo, draži mi je onaj naš Džehenem.
Ljut ko lepir i pravo preko vrata, a onaj Salem ni mukajeta, ko veli: Nadoćeš ti Uzeire kad tad, ko što su svi nadošli.

Piše: Uzeir Hadžibeg

uzeir hadzibeg

http://ibalkan.net/

Šta vi kažete na ovo?

iBalkan.net